Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekonomska kriza u svetu". Rad ima 38 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



DIPLOMSKI RAD

EKONOMSKA KRIZA U SVETU

S A D R Ž A J

1. Uvod

1.1.Kategorizacija kriza

. Uzroci "zaraze"

. Bumovi i panike

1.4. Predviđanje i suzbijanje finansijskih kriza

2. Najveće svetske krize

2.1. Prvi berzanski krah

2.2. Svetska kriza 1929-1933

2.3. Azijska kriza

2.4. Meksička kriza

3. Šta bi trebalo naučiti iz velikih kriza

4. Tekuća finansijska kriza

4.1. Koren problema

4.2. Kriza u Americi

4.2.1. Uticaj krize na finansijski sistem i reakcija Vlade SAD

4.2.2. Trgovinski deficit SAD

4.2.3. Bankrot "Dženeral motorsa"

4.2.4. Najnovija kretanja

4.3. Kriza u Kini i Japanu

4.4. Recesija u Evropi

4.4.1. Nemačka najugroženija

4.4.2. Italija i Mađarska

4.4.3. Stanje u Rusiji

4.4.4. Češka i Slovačka

4.4.5. Svetlija slika u Poljskoj

4.5. Berzanska kretanja u svetu

4.6. Potezi centralnih banaka

4.7. Upozorenje energetičara

4.8. Predviđanja stručnjaka

4.9. Prognoze Svetske banke

5. Kriza u okruženju I Srbiji

5.1. Kriza u regionu

5.1.1. Opšta kretanja u regionu

5.1.2. Ulaganja EBRD banke

5.1.3. Planovi EFSA-e

5.1.4. Berzanska kretanja u regionu

5.2. Kriza u Srbiji

5.2.2 Finansijski sektor

5.2.2.1. Banke

5.2.2.2. Berzanska kretanja

5.2.2.3. Investicioni fondovi

5.2.2.4. Dobrovoljni penzijski fondovi

5.2.3. Mere Vlade Srbije

6. Zaključak

1. UVOD

Svet je do sada bezbroj puta bio suočen sa finansijskim krizama koje su ozbiljno uzdrmale ekonomije i privrede mnogih zemalja. Statistički i storijski gledano, neke krize su obuhvatile samo pojedine delove sveta, a bilo je i onih koje su se prenele na celu planetu i izazvale opšte lomove.

Iako ne postoji formalno prihvaćena definicija međunarodnih finansijskih kriza, lako ih prepoznajemo kada se dogode. Najopštije rečeno, finansijske krize predstavljaju kontinuirani proces opšteg pada tržišnih cena hartija od vrednosti na određenom tržištu i shodno tome najčešće su samo odraz privredne krize. Finansijske krize mogu prethoditi privrednim i biti njihov uzrok. Bez obzira da li je reč o valutnim, bankarskim ili korporativnim slomovima, svim krizama sa elementima inostranosti zajedničko je to što ozbiljno narušavaju eksternu ravnotežu privreda sa negativnim efektima na nivo deviznih rezervi, obim privredne aktivnosti, inflaciju, nezaposlenost i alokativnu efikasnost. Koliko god se trudili, gotovo je nemoguće utvrditi njihov početak i kraj.

...

 

-----------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.--------------------------------------   

www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]